Email: imiviron@gmail.com

Sveti manastir Iviron je treći u hijerarhiji svetogorskih manastira. Kinovijski je (od 1990) i slavi Uspenje Bogorodice. Manastir Iviron se nalazi na severno-istočnoj strani atonskog poluostrva, na maloj uvali kraj ušća velikog potoka.

Osnovan je u 8om veku kao manastir Klimenta. 980. godine ivirski monah Jovan Turnikios, ugledan u kraljevskom dvoru Iverije (Iverija je stari naziv za Gruziju), sa grupom ivirskih monaha koji su poticali iz Velike Lavre su proširili manastir i uobličili ga u Lavru.

Posle 1010. godine manastir je dobio današnji naziv u čast svojih osnivača.Tokom 10og i 11og veka su pripojeni njemu mnogi skitovi kao što je skit „Kolobije“, Proroka Ilije, Sisika i druge. Uništen je mnogo puta od strane pirata, uglavnom od Franaka 1259. godine. Početkom 15og veka manastir Iviron je nađen u potpunom ekonomskom kolapsu. Međutim brzo je prevazišao ove probleme i krajem istog veka većina monaha su bili Grci tako da je manastir postao grčki. U nastavku posle ekonomskih pomaganja ivirskih i rumunskih vladara ali i vaseljenskih patrijarha, manastir je cvetao i tokom 18og veka je bio vrlo bogat. 1865. godine je gotovo ceo manastir bio spaljen i sačuvane su samo crkva i biblioteka. Mađutim brzo je obnovljen.

Manastir Iviron je ponudio mnogo u nacionalnom oslobodilačkom ratu 1821. godine, a u njemu se, tokom perioda progostva, zamonašio Patrijarh ustanka, narodni mušenik Grigorije Peti.

Manastirski kompleks je velik i impozantan. Manastirski ulaz je na severnoj strani. U istočnom delu dvorišta je glavna crkva manastira. Naspram dvorišta je zvonik i trpezarija i od druge strane biblioteka. Zgrade dvorište su okružene krilima koja uobličavaju četvorougao, gde su po redu kelije monaha, prostori uprave manastira. Kula, arhodariki (mesto za doček posetioca manastira) i biblioteka. Manastir je oko 1:15 sati iz Kareje, sat iz manastira Stavronikita kroz prelepi puteljak kad je prelaz otvoren u zavisnosti od vremenskih okolnosti, sat iz manastira Filoteu (prvih 30 minuta kroz šumski put i preostalih 30 minuta kroz lepi puteljak) i 1:30 sati iz manastira Karakalu kroz prelepi šumski put.

Kraj starog ulaza manastira se nalazi čudotvorna ikona Bogorodice, koja se prenosi u crkvu manastira samo praznicima i pravi se litija treći dan Vaskrsa. Freske u priprati su iz 1774. i predstavljaju mudrace i kraljeve iz prolost. Takođe nekoliko metara daleko od manastira, kraj mora, nalazi se „Katisma“ (mesto na kojem ikona je nađena) i izvor svete vode Bogorodice Vratarice.

Sveta ikona Bogorodice Vratarice-Zaštitnice Svete Gore

Tokom ikonoboračkog perioda (8-9 vek posle Hrista) mnoge svete ikone su bačeni u more da bi bile zaštićene od ikonboraca. Ali promisao božiji ih je vodio u mesta gde su zaštićene i poštovane. Jedna pobožnja žena u Nikeji, izabrala je da baci današnju ikonu Vratarice u moru nego da je unište ikonoborci. Plakala je i jecala zbog gubitka njene omiljene ikone, ali Presveta Bogorodica ju je tešila u snu govoreći joj da će poslati ikonu u jedno mesto gde će se joj klanjati vekovima mnoga plemena i jezici.

Posle nekoliko godina, 1004.godine ikona se pojavila u moru ispred manastira Iviron u Svetoj Gori stojeći uspravno nad vodom. Monasi su se zadivili ovim događajem i pokušavali da je izvade iz mora, ali nevidljiva sila ih je sprečila.

Malo više iz manastira se podvižavao monah pod imenom Gavrilo. Njemu je predstavila Bogorodica govoreći sledeće: „Želim ti da dođeš i izvadiš moju ikonu iz mora, jer ti si dostojan da je preneseš u manastir“. Isposnik je poslušao i otišao da primi ikonu. Međutim kad je ušao u more, svi su se iznenadili zato što nije potonuo ali hodao po vodi dok je nije izneo na kopno. U mestu na kojem isposnik je podupreo ikonu kad je izašao iz mora je potekla sveta voda koja postoji do danas. Isposnik Gavrilo zajedno sa igumenom i monasima su prenosili ikonu u crkvu manastira i smestili su je u vidljivom mestu. Narednog dana, međutim, nisu je našli u crkvi, ali preko kapije. Ovo se dešilo mnogo puta i monasi su razumeli da Bogorodica hoće da ostane blizu kapije. Štaviše Bogorodica se pojavila igumanu i kazala mu sledeće: „Ja sam došla ovde da vas čuvam a ne da me vi čuvate“. Posle toga, su izgradili lepu kapelu pored kapije manastira i ikona je smeštena tamo, gde postoji do danas, Ona je stražar, lekarka i zaštitnica svih monaha na Svetoj Gori. Zbog gornjeg događaja je nazvana Vratarica.

Tradicija na Svetoj Gori govori da ako ikona Vratarice ode, onda mora da odu i monasi sa Svete Gore. Po rečima Svetog Nila Svetogorskog i mirotočivog, kada bezakonje se namnoži, ona će krenuti sa svete Gore.

Karakterističan je znak na bradi Presvete Bogorodice. Jedan varvarin pirat je udario svetu ikonu i na tom mestu je potekla krv. Posle tog događaja varvarin je pokajao, postao monah i verni sluga Bogorodice u manastiru. Iako je dobio monaško ime, poželeo je iz poniženja ime Varvarin. Ovaj monah se osvetio i naša Crkva slavi danas Svetog Varvarina Ivirskoh 13. Maja.

1651. godine, 365 monaha manastira je imalo velike ekonomske probleme i rešenje su poverili Bogorodici. Odmah nežna Majka je dala rešenje sledećem čudom. Tog perioda je bila teško bolesna kćerka ruskog cara Aleksija Mihajlobića. Njene noge su bile paralizovane i po lekarima neizlečive. Žalost princeze i njenih roditelja čudotvorna Varatarica je pretvorila u radost. Paralizovana kćerka se izlečio i car iz zahvalnosti je ponudio manastiru ivirskom jedan od najboljih manastira ruske prestonice, manastir Svetog Nikolaja.

Ovaj metoh je pripadao ivirskom manastiru do 1932. god. i obezbeđivao mu toliko prihode da je pokrivao gotovo sve njegove materijalne potrebe. Od tada odnos ruskog naroda sa Bogorodicom Vrataricom je vrlo žestok što je posebno jasno i danas.